Hiperaktivno dete – ADHD sindrom
Doc dr Aleksandra Đurić Zdravković, defektolog
Hiperaktivnost je poremećaj pažnje praćen psihomotornim nemirom.
Poznat je još pod imenom ADHD sindrom (Attention Deficit Hyperactivity Disorder).
Postoje tri tipa ovog poremećaja:
Predominantno slaba pažnja – potrebno je da više simptoma slabosti pažnje traju najmanje 6 meseci i da nisu u skladu sa razvojnim stadijumom. Deca sa ovim tipom poremećaja često ne posvećuju pažnju detaljima ili prave greške zbog nemara, imaju problem sa održavanjem pažnje, čini se da ne slušaju kada im se direktno obraćaju, ne prate usputstva i ne završavaju aktivnosti.
Predominanto hiperaktivno-impulsivni tip – potrebno je da postoji više simptoma hiperaktivnosti i impulsivnosti koji traju najmanje 6 meseci i da ti simptomi nisu u skladu sa razvojnim stadijumom. Neki od simptoma hiperaktivnosti su trešenje rukama i nogama, “vrpoljenje” na stolici, ustajanje sa stolice u razredu, preterano trčanje u sitacijama kada to nije primereno.
Kombinovani tip – podrazumeva da su zadovoljeni kriterijumi iz prehodna dva tipa u tokom poslednjih 6 meseci
Razlike imeđu dečaka i devojčice se ogledaju u tome što dečaci više hiperaktivni i to ponašanje se kroz motornu akciju, dok su devojčice više “odsutne” (sanjare), a hiperaktivnost se ispoljava kroz verbalnu i emocionalnu akciju (brbljive, plačljive).
Danas se smatra kako čak 3 – 5 posto školske dece ima simptome hiperaktivnosti. Jednostavnom računicom dolazimo do toga da je u odeljenju od 30 učenika jedno ili dvoje dece hiperaktivno.
Studije pokazuju da je hiperaktivnost dva do tri puta češća kod dečaka, nego kod devojčica.
Hiperaktivnost se najčešće prepoznaje tek polaskom u školu.
Tada se od deteta očekuje pažnja i mogućnost koncentriranja pa se simptomi ADHD-a lakše uočavaju.
Ponekad deca s ADHD sindromom dobiju odlaganje upisa u prvi razred kako bi im se dalo dodatno vreme za sazrevanje i kvalitetniju pripremu ili im se dodeljuje individualni pristup koji će omogućiti individualizaciju školskog programa potrebama deteta.
Po polasku deteta s ADHD u školu roditelji uočavaju s kolikim intenzitetom se moraju uključiti oko pomoći detetu pri izradi domaćih zadataka, a uprkos uloženom trudu uspeh u školi uglavnom izostaje.
Razlog tome se pronalazi u problemima koncentracije, pažnje ali i u lošem prihvatanju u školi zbog impulsivnog ponašanja. Roditelji se tek sada, po prvi put, suočavaju s činjenicom da njihovo dete ima teškoću i, u najboljem slučaju, odlučuju da potraže pomoć.
Kako bi se kod deteta s navedenim teškoćama moglo pomoći, važno je uočiti problem na vreme i uključiti dete u sveobuhvatan tretman pažnje.