Gastritis
Naziv gastritis je rezervisan za histološki dokazanu inflamaciju želudačne sluzokože.
Etiološki faktori
Dva najčešća faktora koja dovode do pojave gastritisa su infekcija H. pylori i NSAID.
Pored njih faktori koji dovode do pojave gastritisa su:
– pušenje
– način ishrane
– stres
– genetska predispozicija
Infekcija želuca bakterijom H. pylori predstavlja najčešći uzrok nastajanja gastritisa i ulkusne bolesti.
Ova bakterija ima ulogu u nastajanju limfoma želuca koji su ograniceni na sluznicu želuca (MALT) kao i u nastajanju adenokarcinoma želuca.
Helicobacter pylori je gram-negativna bakterija koja se najcešće nalazi u dubljim partijama mukusnog gela, koji prekriva želudačnu sluzokožu ili se nalazi između mukusnog sloja i gastričnog epitela.
Ima oblik slova S i ima brojne flagele. Sposobna je da se transformiše u kokoidnu formu i tako preživi nepovoljne uslove.
Sadrži brojne faktore koji joj pomažu da kolonizuje gastričnu sluzokožu, kao što su ureaza, katalaza, lipaza.
Prenošenje H.pylori s osobe na osobu moguće je oralno – oralnim i fekalno – oralnim putem.
Podela gastritisa
Gastritise možemo podeliti na osnovu toka, histoloških karakteristika, anatomske distribucije ili na osnovu patogenetskih mehanizama koji ga izazivaju.
Akutni gastritis
A. Akutna infekcija H.pylori
B. Ostali akutni infektivni gastritisi
1. Bakterijski (osim H.pylori)
2. Helicobacter helmanni
3. Flegmonozni
4. Mikobakterijski
5. Sifilistički
6. Virusni
7. Parazitarni
8. Gljivični
Hronični atrofični gastritis
1. Tip A Autoimuni, zahvata korpus
2. Tip B Vezan za H. pylori, zahvata antrum
3. Neodređeni
4. Crohnova bolest
5. Sarkoidoza
6. Izolovani granulomatozni gastritis
Kako prepoznati gastritis?
Bol u epigastrijumu se sreće kod mnogih gastrointestinalnih oboljenja pa i kod gastritisa.
Može biti u vidu pečenja ili svrdlanja. Može se imati osećaj težine, gorušica, bolna osetljivost.
Mogu se javiti muka, gađenje i povraćanje, gubitak težine. Pojava crnih katranastih stolica ili povraćanje sadržaja u vidu taloga od kafe ukazuje da je došlo do krvarenja.
Takođe se mogu javiti tahikardija i ortostatska hipotenzija što ukazuje na dehidrataciju koja može biti posledica povraćanja ili akutnog gastrointestinalnog krvarenja.
Bućkanje u stomaku pri sukusiji ukazuje na retenciju želudačnog sadržaja što može biti znak stenoze pilorusa.
Dijagnostika
Pored barijumskog ispitivanja gornjeg dela gastrointestinalnog trakta koja se koristi kao prva metoda mnogo osetljivija i specifičnija jeste endoskopija t.j. gastroskopija.
Ona dopušta da se u toku pregleda uradi fotodokumentacija defektne sluzokože, uzme biopsija sa mesta promene ili otkrije infekcija H. pylori.
Ukoliko hoćemo da postavimo dijagnozu H. pylori bez endoskopije to možemo uraditi pomoću tri rutinska serološka testa C13, C14 izdisajni testovi kao i odredjivanje antitela na H. pylori u serumu.
Testovi za otkrivanje H.Pylori
Invazivni (neophodna endoskopija/biopsija)
– brzi ureaza test
– histologija
– bakterijske kulture
Neinvazivni
– serologija
– ureaza izdisajni test
Lečenje
Najčešće se upotrebljava kombinovana terapija koja se daje 14 dana.
Kombinacija bizmuta, metronidazola i tetraciklina predstavlja prvu trojnu terapiju u lečenju H. pylori.
Kombinacija dva antibiotika sa PPI ili H2 blokatorom ili njihove kombinacije sa bizmutom imaju veliki uspeh u lečenju.
Lečenje hronicnog gastritisa sastoji se u lečenju sekvela, a ne inflamacije sluzokože želuca.
Kod pacijenata kod kojih postoji anemija (perniciozna) lecenje se sastoji u parenteralnom davanju vitamina B12
tokom dužeg vremenskog perioda.
Eradikacija H. pylori se ne predlaže kao rutinska procedura osim u slučajevima PUB ili niskostepenog MALT limfoma.
