Bakterijska vaginoza
Predstavlja sindrom poremećenosti u sastavu vaginalne flore, a nastaje kao rezultat simbiotskog međusobnog dejstva nekoliko različitih bakterijskih vrsta.
U 30% slučajeva protiče potpuno asimptomatski ili se manifestuje obilnim vaginalnim sekretom zaudarajućeg karaktera, odnosno mirisa ustajale ribe.
Dovodi se u vezu sa infekcijama gornjeg genitalnog trakta, postoperativnim infekcijama, a u trudnoći izaziva upalu plodovih ovojaka, prevremeno prsnuće plodovih ovojaka i posleporođajnu upalu materične sluznice.
Kod bakterijskih vaginoza česte su infekcije sa hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom.
U osnovi, kod bakterijske vaginoze postoji smanjen broj laktobacila ( koji su odgovorni za stvaranje mlečne kiselinepa tako obezbeđuju kiselost vagine) uz povećanu koncentraciju bakterija kojima za rast i razmnožavanje nije potreban kisik ( anaerobi) i Gardnerelle vaginalis.
Vaginalni sekret je beličasto siv, mlečne konzistencije, često penušav i obilan, karakterističnog mirisa na ustajalu ribu, ph> 4,5.
Kada treba da posetite ginekologa?
U reproduktivnom (polnom) životnom dobu sve žene pre ili posle menstruacije imaju normalni, jedva primetni sekret iz polnog organa. Odmah nakon menstruacije sekret je oskudan i bistar, pre i za vreme ovulacije bistar i nešto pojačan, a nakon ovulacije zamućen. Izgled iscetka se menja pod dejstvom hormona, u prvoj fazi estrogena a u drugoj pod dejstvom progesterona.
U normalnim uslovima vagina sadrži dobroćudne laktobacile koji održavaju njenu normalnu kiselost pa u takvoj sredini ne mogu da se razmnožavaju. Kod žena u zrelim godinama hormon estrogen podstiče bujanje površinskog sloja vagine čime je ona otporna na mnoge bakterije.
Trihomonasni sekret– obilan, penušav, gnojan i kiselkast, neprijatnog sladunjavog mirisa. Trihomanas Vaginalis je mikroorganizam koji uzrokuje upalu materica, mokraćnog kanala i bešike. Prenosi se polnim putem a moraju se lečiti oba partnera (iako muškarci nemaju simptome).
Gljivične infekcije su izazvane Candidom Albicans, a njihovom razvoju pogoduje smanjena kiselost vagine. Može da se pojavi kod devojčica i starijih žena, najčešće od njih pate dijabetičarke, trudnice i žene koje duže uzimaju antibiotike. Karakterističan je beličast, sirast iscedak, sa osećajem svraba i peckanja na spoljašnosti polnog organa.
Primese krvi u sekretu, javiti se ginekologu koji će obaviti potrebne preglede od kolposkopije do mikroskopskog pregleda iscetka nakon čega se određuje lečenje.
Infekcija Chlamidia-om Trachomatis je genitalna infekcija koja se prenosi polnim putem izazivajući kod muškarca nespecifični uretritis a kod žena upalu jajovoda sa posledičnim sterilitetom. Infekcija u organizmu može da perzistira 8- 10godina. Na našim prostorima hlamidija je uzrok 16% upalnih promena na grliću materice u grupi adolescentkinja i oko 27 % upale kanala grlića materice kod žena reproduktivne dobi. Perzistencija i hronicitet dovode do ćelijske atipije cervikalnog epitela i tubarnog infertiliteta ( neplodnost ). Smatra se da oko 15 % trudnica ima hlamidijalni endocervicitis te se to dovodi u vezu sa nastankom upale plodovih ovojaka i prevremenog porođaja.
Dijagnoza se uspostavlja izolacijom uzročnika.
Leči se određenim vrstama antibiotika koji deluju na hlamidiju.
Infekcija mikoplazmom / ureaplazmom u stalnom je porastu. Mogu biti udružene sa povećanim rizikom za pobačaj ili razvojne anomalije. Simptomi su nespecifični a obuhvataju bolove ili napetost u donjem trbuhu,pojačan vaginalni sekret, bolovi prilikom polnog odnosa. Može se javiti mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura, nepravilna krvarenja kao i smetnje prilikom mokrenja.
Dijagnoza se uspostavlja na izolaciji uzročnika iz cervikalnog brisa i / ili uretre.
Leči se antibioticima. Potrebno je izbegavati hemijske iritanse, šampone, tampone i irigatore.