Akutni infarkt miokarda
Akutni infarkt miokarda je nagli prestanak dotoka krvi u jednom delu miokarda (srčanog mišića), sa posledičnim promenama na miokardu kao rezultat nedostatka kiseonika u zoni vaskularizacuje okludiranog (zapušenog) krvnog suda.
Zona srčanog mišića sa obustavljenom cirkulacijom, ukoliko dugo traje, je region propadanja mišićne mase, ukoliko se u skorije vreme terapijski ne interveneše doćiće do trajnog ostećenja mišićnog tkiva i stvaranja ožiljka.
Veličina infarkta i tegobe koje nastaju određeni su veličinom krvnog suda koji je zahvaćen, (veći i proksimalnije okludiran krvni sud da je veću zonu vaskularizacije pa time je infarkt prostraniji tj. teza klinička slika).
Okluzija krvnog suda nastaje u najvećem broju slučajeva na aterosklerotično promenjenom krvnom sudu srčane cirkulacije, nakon rupture aterosklerotične ploče i formiranja tromba.
Ateroskleroza je bolest savremenog coveka, karakterise se promenama u zidovima krvnih sudovima koje smanjuju njihovu elastičnost i kvalitet, karakteristično je prisustvo aterosklerotičnih ploča koje prestavljaju slabe tačke, i mesta moguće rupture i povrede untrasnjih povrsina krvnih sudova.
Mesta rupture plaka su mesta formiranja tromba sto daje okluziju, slede komplikacije koje zavise od lokalizacija tj. koji krvi sud je zahvaćen i gde ( mozak, srčani mišić, periferna cirkulacija).
Čovek je star koliko su mu aterosklerotično promenjeni (stari) krvni sudovi. Neka oboljenja i životne navike potenciraju i ubrzavaju pojavu ateroskleroze, pa samim tim i pojavu akutnog infarkta miokarda.
Faktori rizika su:
– povišen krvni pritisak, muški pol ( muškarci česće obolevaju od infarkta od žena, tj. u odnosu na žene u reproduktivnom periodu, za razliku od žena u menopauzi gde se rizik od infarkta srca izjednačava)
– dijabetes ( pogotovu loše regulisan diabetes)
– pušenje (delujući štetnim materijama na kvalitet krvnih sudova kao i vazokonstriktorno koja može biti dopunski factor u okluziji krvno suda)
– gojaznost
– hiperlipidemija
– hiperetenzija
– tip ličnosti( abiciozan, odgovoran, izložen stresu)
– nasledje (u pojedinim porodicama više članova porodice su srčani bolesnici)
– smanjena fizička aktivnost
Simptomi
Tipičan simptom je bol iza grudne kosti koji je izuzetno jak, u vidu stezanja ili pritiska, probadanja ili žarenja. Bol traje duže od 30 minuta.
Može se širiti prema ramenima, levoj ruci, donjoj vilici, ledjima i stomaku(nikad ispod pupka). Bolovi su praćeni opštom malaksalošću, hladnim preznojavanjem, izrazitim strahom od smrti, moguća mučnina, povraćanje, gušenje, uznemirenost, nesvestica, ponekad i gubitak svesti.
Kod velikog broja bolesnika bol je provociran: fizičkim naporom, emocionalnim stresom, obilnim obrokom, hladnoćom ili promenama meteoroloskih uslova.
Infarkt može proći bez simptoma.
Treba znati da kod 10-15% bolesnika infarkt miokarda prođe potpuno neprimećeno ( asimtomatski). Najčešće je reč o osobama koje imaju diabetes, ili su starije životne dobi. Preboleli infarkt se naknadno otkrije ožiljnim promenama u EKG-u.
Šta preduzeti?
Nakon infarkta, moguće je da se bolest ponovi, pa je neobhodna sekundarna prevencija.
Zapamtite
U akutnom infarktu miokarda koplikacije i fatalni ishod u visokom procentu se dešavaju u prvih dva sata, najbolji efekat terapije je ukoliko se ona započne unutar 6 sati od početka tegoba.
Ukoliko u porodici ima srčanih bolesnika, ili je neko od članova porodice umro naprasnom smrću, potrebna je veća opreznost.
Neophodna prevencija: eliminisati faktore rizika, skrining dijagnostika: ergometrija(test opterećenja), a u koliko je test pozitivan koronarografija, pa prema nalazu dalje lečenje.
Ljudi neretko zanemeruju svoje tegobe, pripisujuci ih gastritisu ili ulkusnoj bolesti (čir na zelucu ili dvanaestopalacnom crevu).
Ma koliko vam se vaši simptomi činili banalnim, dijagnozu prepustite lekaru.