Šta su artroze?

Artroze su hronična degenerativna oboljenja zglobova praćena hroničnim bolom, ograničenom pokretljivošću i otežanim obavljanjem dnevnih aktivnosti. Otuda one predstavljaju veliki socio – medicinski problem.

Razlikujemo primarne i sekundarne artroze.

Primarne su one kod kojih se ne zna uzrok, tj. kojima ne prethodi ni jedno poznato bolesno stanje ili povreda. Smatra se da u njihovom nastanku ima uticaja sam proces starenja tkiva, mnogi spoljašnji faktori, poremećaji hormonske ravnoteže i nasledna predispozicija.

Sekundarne artroze su one kod kojih se zna uzrok i nastaju kao posledica povreda, urođenih anomalija zglobova, metaboličkih i endokrinih bolesti, upala itd.

Šta znači degenerativni proces u zglobu?

Zapravo se radi o prevremenom ili ubrzanom starenju zgloba.

Degenerativne promene primarno se javljaju na hrskavici a potom na koštanim delovima. Najpre dolazi do razmekšanja i istanjenja zglobne hrskavice usled čega se sužava zglobni prostor.

To uzrokuje reakciju okolne (subhondralne) kosti koja se zgušnjava (sklerozira), stvaraju se nove koštane izrasline (osteofiti), menja se struktura kosti i stvaraju se koštane pseudociste tj. šupljine u kosti.

Kako se bolest manifestuje?

Usled svih opisanih promena, javljaju se simptomi u vidu bola, smanjene pokretljivosti, propadanja okolne muskulature (hipotrofije mišića).

Simptomi bolesti napreduju s vremenom i mogu se razviti kontrakture (smanjenje elastičnosti mišića) i izmenjen anatomski reljef.

Povremeno može doći do izliva i lokalnog zapaljenja zgloba. Jutarnja ukočenost ne traje dugo i nestaje razgibavanjem.

Fizičko opterećenje i promena vremena uslovljavaju pogoršanje bolova. Bol se smanjuje nakon mirovanja.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoze se postavlja kliničkim pregledom lekara fizijatra, radiološkom dijagnostikom (rentgenskim snimanjem zglobova) i laboratorijskim pregledom krvi i urina.

Sve ove tegobe: ograničena pokretljivost, hronični bol i smanjene mogućnosti za obavljanje aktivnosti dnevnog života utiču na društveni život pacijenta, njegovo raspoloženje i umanjuju kvalitet života.

Mnogi od obolelih se prepuste bolesti i izbegavaju fizičke aktivnosti, tako da često dolazi do stanja nezainteresovanosti i depresije.

Zbog toga je važno sprovesti kompletan individualan program lečenja i motivisati pacijenta da zauzme aktivan stav u procesu lečenja!!

Kako se leči bolest?

Lečenje obuhvata:

– fizikalnu terapiju
– kineziterapiju (terapeutske vežbe strogo individualno dozirane)
– edukaciju pacijenata, upoznavanje pacijenta sa suštinom zdravstvenog problema, saveti za režim šetnje i odmora u toku dana, zaštitni i rasteretni položaji pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti)
– poboljšanje opšte psiho-fizičke kondicije

Vi ste aktivan učesnik u procesu lečenja, dok su lekar i terapeut samo vodiči na tom putu!!

Cilj lečenja je: usporiti degenerativne procese, smanjiti bolove i mišićni spazam (grč okolnih mišića), poboljšati funkcije zgloba, sprečiti kontrakture (skraćenje okolnih mišića) i osposobiti pacijenta za svakodnevne životne aktivnosti .

Terapija je strogo individualna i prilagođena svakom pacijentu posebno.

Preventivnim pravilnim ponašanjem u svakodnevnom životu i aktivnostima, u mnogome se može uticati na očuvanje zdravlja, poboljšanje kvaliteta života i smanjenje tegoba.

Samo u najtežim slučajevima se sprovodi ortopedsko-hirurško lečenje . Nakon operacije je takođe neophodna kompleksna primena fizikalne terapije i kineziterapije (kompletan rehabilitacioni program), kako bi se pacijentu omogućio brz oporavak i što raniji povratak svakodnevnim životnim aktivnostima.