Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je progresivna metabolička bolest kostiju, koja se karakteriše smanjenjem mineralne gustine (mase) kosti (gubitak kalcijuma iz kosti).
To dovodi do smanjenja čvrstine kosti, povećanja fragilnosti i porasta rizika za nastanak preloma kosti.
Najugroženiji su kičmeni pršljenovi i butna kost.
Prelomi mogu nastati posle lakših trauma ili čak bez povrede (tzv. spontani prelomi).
To je “nema” bolest, počinje podmuklo, bez simptoma i najčešće se otkriva tek kada se desi prelom neke kosti.
Zato je i zovu “tihi kradljivac kostiju”.
Nekada se kao prvi simptomi mogu javiti bolovi u kostima, zglobovima, mišićima ali se najčešće ne pomišlja na osteoporozu kao mogući uzrok.
Bolest dobija razmere epidemije i postaje socijalno – ekonomski problem!
Osteoporoza može biti primarna, sekundarna i senilna.
Osteoporoza se najčešće javlja kod žena posle menopauze i tada govorimo o primarnoj osteoporozi. Kada se osteoporoza javi kao posledica drugih oboljenja ili dugotrajne primene lekova koji izazivaju demineralizaciju kostiju, govorimo o sekundarnoj osteoporozi.
Senilna osteporoza se javlja i kod muškaraca i kod žena posle 75. godine života.
Osteoporozu je moguće sprečiti, usporiti njen razvoj i lečiti!!!
Prevencija mora početi još u ranom detinjstvu kroz redovnu i pravilnu ishranu, pravilan rast i razvoj i fizičku aktivnost (savetovati roditelje). Cilj prevencije je dostići pik koštane mase do 35. godine života i tako sprečiti razvoj osteoporoze u starijoj dobi.
Zašto je važno rano otkrivanje osteoporoze?
Rana dijagnoza osteoporoze je značajna zbog masovnosti obolevanja i radi sprečavanja ozbiljnih posledica i komplikacija kao što su prelomi kičmenih pršljenova, butne kosti, invaliditet…
Kod odraslih je važno proceniti faktore rizika!
Proverite da li spadate u rizičnu grupu!
Faktori rizika za pojavu osteoporoze su:
– rana menopauza (manjak estrogena) nastala pre 45. godine života ili veštački izazvana nakon hirurškog odstranjivanja materice i oba jajnika
– teže hronične bolesti (bolesti organa za varenje)
– malapsorpcioni sindrom, Kronova bolest, hipertireoza (oboljenja štitne žlezde), oboljenja paraštitnih žlezda, oboljenja bubrega i jetre
– dugotrajna primena određenih lekova(kortikosteroida, sedativa, barbiturata – antiepileptika)
– mala telesna masa
– pozitivna porodična anmneza (jedan ili više obolelih u porodici)
– pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, kafe, fizička neaktivnost
– neadekvatna ishrana – previše soli i proteina u ishrani i ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D, izlaganje jonizujućem zračenju
Za ranu dijagnozu osteoporoze su dostupne pouzdane i sigurne dijagnostičke metode!
Nakon evaluacije (procene) faktora rizika za nastanak osteoporoze, treba uraditi merenje koštane mineralne gustine (BMD – Bone Mineral Density) DXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja, prema preporukama SZO (Svetske zdravstvene organizacije).
Merenje se vrši na lumbalnom delu kičme ili kuku. Rezultati merenja BMD- koštane gustine mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20-40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z- skor.
DXA metoda je pouzdan i siguran dijagnostički test za rano otkrivanje osteoporoze. Trajanje pregleda iznosi manje od 5 minuta, doza zračenja je minimalna (iznosi 100 i više puta manje od doze koja se absorbuje standardnom radiografijom pluća).
Postoji i ultrazvučna denzitometrija – brz, ekonomičan metod bez zračenja. Merenje se vrši na petnoj kosti. Ova metoda se može koristiti kao skrining metoda ali nije pouzdana i precizna kao DXA metoda.
Kome treba uraditi osteodenzitometriju?
Preporuka je da se osteodenzitometrija uradi :
– ženama starijim od 65 godina,
– ženama u menopauzi koje imaju najmanje jedan faktor rizika za nastanak osteoporoze,
– ženama koje su ušle u menopauzu pre 45. godine života
– svakoj ženi sa spontanim prelomom kosti,
– osobama čija se visina smanjila za najmanje 2,5 cm
– ako je na osnovu klasične radiogarafije postavljena sumnja da se radi o osteoporozi
– osobama koje su na terapiji glukokortikodima (kortikosteroidima – 7,5 mg dnevno 3 meseca)
Kako sprečiti osteoporozu ili usporiti njen razvoj?
Potrebno je:
– izbegavati štetne navike(pušenje cigareta, alkoholna pića, smanjiti unos kofeina- kafe i soli)
– povećati fizičku aktivnost – kretati se što više!
– pravilna ishrana koja obezbeđuje preporučeni dnevni unos kalcijuma i vitamina D
– blagovremeno merenja koštane gustine kod osoba koje su pod rizikom
– savetovati mlade roditelje da je najvažnije životno doba za smanjenje rizika od osteoporoze rano detinjstvo i adolescencija, kada je potrebno postići pik koštane mase (pravilnom ishranom i sportskim aktivnostima)
Po preporuci Američke fondacije za osteoporozu, za prevenciju i kontrolu ove bolesti preporučeni dnevni unos kalcijuma iznosi 1200 mg. Najbolje ga je uneti hranom, a druga mogućnost su preparati koji sadrže kalcijum.
Dnevni unos vitamina D trebalo bi da bude od 400 do 800 ij. To je posebno važno kod starih ili hronično obolelih pacijenata koje se nalaze na dugotrajnom kućnom ili bolničkom lečenju.
Osteoporozu je moguće sprečiti, usporiti njen razvoj i lečiti!
Znanje je jedini put do zdravlja!