Razvojna podrška deci
Doc dr Aleksandra Đurić Zdravković, defektolog
Ukoliko je Vaše dete prerano ili rođeno s rizikom, kasni u razvoju, nespretno, ima teškoće pažnje, čitanja, pisanja, računanja, ili mu je potrebna priprema za školu i pomoć u učenju javite se Antamedici.
Kroz pretežno individualan, a po potrebi i grupni rad sa decom naši defektolozi pružiće Vam stručan savet i strukturisanu podršku.
Naš zadatak je da širimo informisanost o važnosti ranog podsticaja razvoja deteta, rane detekcije teškoća u razvoju, kao i uključivanja deteta u rane razvojne programe.
Pravilnom podrškom dečjeg razvoja moguće je svakom detetu omogućiti da svoje potencijale ispolji u najvećoj mogućoj meri.
U Antamedici dobićete informacije i podršku u okviru detekcije, dijagnostike i rehabilitacije dece i omladine ometene u razvoju.
Bavimo se teškoćama u učenju i pomoći u učenju, intelektualnom ometenošću i autizmom.
Kako to radimo?
Za upoznavanje s jakim i slabim stranama deteta, pri prvom dolasku u Antamedicu obavlja se razgovor s roditeljima i inicijalna procena deteta.
Procena deteta koja je prilagođena uzrastu obuhvata sledeće oblasti razvoja:
Kognitivne (saznajne) veštine (sposobnost učenja i rešavanja problema)
Komunikacija (govor, razumevanje i korišćenje jezika)
Motorika (fina motorika, krupna motorika, grafomotorika)
Socioemocionalni razvoj (interakcija s drugim ljudima, samokontrola)
Samopomoć (staranje o sebi)
Roditelj će dobiti detaljno objašnjenje procene svih oblasti razvoja.
Nakon sprovedene procene, dete će, ukoliko procena to zahteva, biti upućeno u jedan od naših strukturisanih programa koji podstiču datu oblast razvoja. Kreiranjem individualnog razvojnog profila evidentiraće se detetovi razvojni pomaci.
Neophodno je redovno sprovođenje programa, jer samo ono podrazumeva kontinurano praćenje napretka deteta.
Roditelji će dobiti savete i preporuke za dalji rad kod kuće, te će aktivno moći da učestvuju u podsticaju svih oblasti razvoja deteta.
Neurorazvojne teškoće
Razvoj deteta obuhvata period kroz koji dete usavršava različite motoričke, saznajne, govorno – jezičke, socijalne i emocionalne veštine u skladu sa svojim uzrastom.
Razvoj sposobnosti u jednoj oblasti povezan je s razvojem sposobnosti u drugim oblastima (npr. razvoj govora i jezika utiče na socijalni razvoj).
Ukoliko deluju negativni faktori, ili dete ne usvoji određene veštine karakteristične za dati uzrast utvrđuje se da li dete ima neki od oblika neurorazvojnih teškoća.
Kod dece koja pokazuju teškoće u usvajanju veština vezanih za mlađi uzrast, u starijem uzrastu se veštine karakteristične za to doba neće potpuno razviti.
Mlađe dete s neurorazvojnim teškoćama će imati problem pri igrama s loptom, vožnji tricikla, ili bicikla, slaganju kocki, bojenju bojicama, pažljivom slušanju price, dok će školsko dete ispoljavati teškoće u pisanju, čitanju, računanju i uopšte učenju.
Ova deca često imaju probleme u školi, postaju nesrećna i s manjkom samopouzdanja.
Istraživanja pokazuju da oko 10% dece u tipičnoj populaciji ispoljava neku vrstu razvojnih teškoća.
Te teškoće mogu biti: hromozomske promene, senzorna oštećenja, hiperaktivnost, teškoće pažnje, teškoće u čitanju, pisanju i računanju, cerebralna paraliza, autizam, intelektualna ometenost.
Važnost rane intervencije i tretmana
Rana intervencija predstavlja niz postupaka (medicinskih, psiholoških, pedagoških, socijalnih) koji se sprovode u radu sa decom koja pokazuju neki stepen zaostajanja u razvoju ili pripadaju nekoj rizičnoj grupi dece.
To je kontinuirani tretman koji treba da započne što je ranije moguće, jer tada daje i najbolje rezultate. Najadekvatniji period za sprovođenje rane intervencije je prvih pet godina detetovog života, jer tada detetov mozak ima izuzetnu sposobnost da menja i prilagodjava iskustva i senzacije koje dolaze iz spoljašnje sredine.
Najvažniji zadatak rane intervencije i uočavanje teškoća kod deteta na vreme. Pedijatri i roditelji greše kada nalaze razloge za detetovo kašnjenje u razvoju i ne traže potrebnu pomoć.
Neke od teškoća se uočavaju tek kasnije, pri polasku deteta u školu.
Zbog toga je neophodno redovno praćenje razvoja sve dece, pogotovo one s prisutnim faktorima rizika, kako ne bi došlo do gubljenja dragocenog vremena za početak tretmana.