Spondiloza – okoštavanje kičme
Naučite da kontrolišete bolove u vratu i leđima i živite kvalitetnije.
Zašto su bolovi u vratu i leđima postali jedan od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka?
Današnji način života karakteriše smanjeno kretanje i mnogo stresa !
To je uslovilo porast degenerativnih oboljenja kičme ili kratko rečeno spondiloze (izraz već poznat velikom broju ljudi).
Sama spondiloza je genetski uslovljen proces ali faktori koji je ubrzavaju su način života, nedovoljna fizička aktivnost, loše držanje tela, profesije koje zahtevaju dugo sedenje i prinudne položaje (vozači, građevinski radnici, rad na računaru…), odmaranje u nepravilnom položaju, prekomerna telesna težina i dr.
Ređi uzroci bolova u vratu i krstima mogu biti zapaljenjski procesi, tumori, povrede, osteoporoza idr. zbog čega je važno da dijagnozu blagovremeno postavi lekar.
Imate bol u leđima – posetite lekara!
Degenerativni procesi (tzv. okoštavanje) mogu zahvatiti bilo koji deo kičmenog stuba (kičmene pršljenove, sitne apofizne zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente i dr.), pa je reč o spondilozi, spondiloartrozi ili diskus herniji kao najtežem stepenu oboljenja.
Najčešće se radi o cervikalnom i lumbalnom sindromu.
Šta je to cervikalni sindrom?
Cervikalni sindrom karakterišu bolovi i ukočenost u vratu i rameno – lopatičnoj regiji, ponekad sa širenjem u potiljačni deo glave (cervikocefalgia) ili sa širenjem u jednu ili obe ruke i pojavom žarenja i trnjenja (cervikobrahialgia), ukoliko su oštećenja u blizini mesta gde živci izlaze iz kičmene moždine.
Ukoliko se radi o dugotrajnom pritisku na korenove živaca smanjuju se mišićna snaga i masa i slabi osećaj za dodir i druge senzacije iz spoljašnje sredine u rukama.
Oboleli delovi diskusa i pršljenova mogu da pritiskaju i kičmene arterije koje ishranjuju zadnje delove mozga kao i nervne strukture (zadnji vratni simpatikus), pa se mogu javiti vrtoglavica, poremećaj ravnoteže, zujanje u ušima, muka, glavobolja.
Ponekad, oštećenja na vratnom delu kičme mogu biti tako velika da dovode do suženja kičmenog kanala i pritiska na kičmenu moždinu kada se radi o vratnoj diskus herniji (cervikalna mijelopatija).Tada se javlja spastična oduzetost nogu i poremećen hod, a na rukama postoji mlitava slabost, bolovi, osećaj trnjenja i hipotrofija sitnih mišića šaka.
To su ozbiljna stanja.
Ne zanemarujte bol u vratu i leđima!
Posetite lekara na vreme!
Šta je to lumbalni sindrom? Šta je Diskus Hernija?
Lumbalni sindrom karakterišu bolovi i ukočenost u krstima(akutni lumbago), sa ili bez širenja u jednu ili obe noge, praćene žarenjem ili trnjenjem (lumboishialgija).
Ukoliko je dugotrajan pritisak na nervne korenove (kao na primer kod diskus hernije), može doći do težih neuroloških ispada, slabosti mišića i smanjenja mišićne mase (hipotrofije mišića), nemogućnosti hoda na prstima ili petama, “pada stopala”, slabljenja osećaja za dodir i drugih senzacija iz spoljašnje sredine.
U najtežim slučajevima kada se međupršljenski disk pomeri tako da pritiska kičmenu moždinu, dolazi do ozbiljnih neuroloških simptoma, kao što su oduzetost nogu, gubitak kontrole mokrenja i defekacije i tada je indikovana hitna operacija.
Zašto se bolovi uporno vraćaju? Postoji li rešenje?
U praksi se najčešće susrećemo sa sledećim:
Lečenje se obično svodi na trenutno uklanjanje akutnih bolova, a retko se sprovodi druga izuzetno važna faza lečenja koja podrazumeva edukaciju pacijenta i program terapeutskih vežbi.
Oboljenje vremenom prelazi u hronično i najčešće se svodi na nove atake bolova i nekontrolisano i dugo uzimanje lekova sa štetnim posledicama.
Za svakog pacijenta posebno, mora se suštinski sagledati problem i napraviti individualni kompletan program lečenja.
Šta znači kompletno lečenje?
To je mnogo više od propisivanja lekova protiv bolova i fizikalne terapije. To je pun odnos poverenja i saradnje pacijenta i lekara- terapeuta.
Pacijent je aktivan učesnik u procesu lečenja!
Lekar i terapeut su vodiči kroz proces lečenja!
U prvoj – akutnoj fazi najvažnije je što pre pacijenta osloboditi bola i u tom cilju se primenjuju medikamenti i fizikalna terapija.
Od samog početka potrebno je savetovati i obučiti pacijenta sledeće:
– Kakvi treba da budu ležaj i jastuk na kome spava
– Koji su rasteretni položaji u krevetu koji smanjuju bolove
– Kako se pravilno leže u krevet i ustaje iz njega
– Koji su zaštitni položaji i pokreti prilikom sedenja, ustajanja iz ležećeg položaja i podizanja težih i glomaznih predmeta, kao i tokom svih dnevnih aktivnosti
Kroz obuku pacijentu se ukazuje na štetnost i opasnost od ekstremnih (krajnjih amplituda), rizičnih i provokativnih pokreta, na nagle trzajne i torzione (uvrćuće) pokrete, na neadekvatna opterećenja kičmenog stuba, na štetnost određenih prinudnih i dugotrajnih stereotipnih položaja.
Kada se smire akutni bolovi, sledi druga faza lečenja- izuzetno važna – koju čini program terapeutskih vežbi (kineziterapija)
Kineziterapija podrazumeva program terapeutskih vežbi kojima se razvija simetrična snaga, elastičnost, mišićna izdržljivost, koriguje loše držanje tela, stabilizuje kičmeni stub i poboljšava samokontrola tela.
Kineziterapija obuhvata:
– vežbe disanja
– vežbe relaksacije
– vežbe elastičnosti (vežbe istezanja)
– vežbe snage (jačanja mišića vrata i ramenolopatične regije, dubokih stabilizatora kičmenog stuba i trbušnih mišića)
– vežbe autotrakcije (samoistezanja)
– vežbe za korekciju posture (držanja tela)
Vežbe se moraju prilagoditi potrebama svakog pacijenta i pažljivo dozirati!
Kontrolisana kineziterapija bi trebalo da traje 6-8 nedelja.
Nakon toga pacijenta treba motivisati da nastavi da vežba u kućnim uslovima 2-3 puta nedeljno uz periodične kontrolne preglede u toku godinu dana.
Takođe je važno dati pacijentu ergonomske savete – kako da se uslovi radne sredine izmene i prilagode potrebama pacijenta (promenom položaja i rasporeda radne opreme i njenim pravilnim korišćenjem).
Za redovno vežbanje potrebni su volja i upornost, ali vremenom to postaje zadovoljstvo, jer su rezultati očigledni. To je put u kvalitetniji život bez bola, koji zavisi od Vas! Korist od vežbanja imaće ceo Vaš organizam!
Zapamtite, nikad nije kasno da pokrenete svoje telo!
Zauzmite aktivan stav i živite kvalitetnije!
Znanjem i pravilnim ponašanjem može se sprečiti bolest ili kontrolisati već nastalo oboljenje!
Moguće je izbeći ponavljanje bolesti poštovanjem jednostavnih pravila ponašanja: adekvatno držanje tela, umerena redovna telesna aktivnost, jačanje mišića koji oblikuju prirodni zaštitni mider oko kičme, periodična fizikalna terapija.
Pri izvođenju poslova potrebno je koristiti zaštitne položaje za kičmu, izbegavati dugo sedenje, neumeren težak fizički rad. Preporučljivo je regulisati telesnu težinu na optimalnu, nošenje adekvatne obuće, korekcija svodova stopala ukoliko je potrebno.
Kod dece je od najranijeg detinjstva potrebno razvijati kulturu bavljenja sportom, i potrebno pratiti razvoj deformacija sistema za kretanje.
Na taj način možete sprečiti mnoge štetne i neželjene posledice!