Ulkusna bolest
Ulkus se definiše kao oštećenje integriteta sluzokože želuca ili duodenuma najčešće hronične prirode koje u promeru zahvata više od 5 mm, dok se njegova dubina proteže do submukoze.
Želudačni epitel je izložen stalnom uticaju toksičnih faktora koji uključuju HCL, pepsin, pepsinogen, žučne soli.
Uz to nalazi se pod stalnim dejstvom egzogenih supstanci kao što su medikamenti, alkohol, bakterije.
Hlorovodonična kiselina i pepsin su dva osnovna sekretorna produkta sposobna da izazovu oštećenje sluzokože.
Kiselina se sekretuje u bazalnim uslovima kao i uslovima stimulacije.
Bazalno lučenje je ciklično i dostiže visok nivo u toku noći, a nizak nivo u jutarnjim časovima.
Odbrambeni sistem sluzokože želuca može se posmatrati u tri nivoa odbrane, a sastoji se od preepitelnog, epitelnog, subepitelnog odbrambenog sloja.
Duodenalni ulkus se najčešće lokalizuje u bulbusu duodenuma, a želudačni ulkus se najčešće javlja u prepiloričnoj regiji ili telu želuca. Maligni duodenalni ulkusi su retki.
Želudačni ulkus od početka može da bude maligan. Benigni želudačni ulkus je udružen sa H. pylori infekcijom i antralnim gastritisom.
Najveći broj oštećenja sluzokože duodenuma i želuca nastaje zbog infekcije H. pylori i upotrebe NSAIL-a.
Kako ga prepoznati
Bol u epigastrijumu koji se opisuje kao pečenje ili svrdlanje mogu imati pacijenti sa DU i ŽU. Tipičan bol kod duodenalnog ulkusa nastaje 90 min. do 3 sataposle uzimanja jela i prolazi posle uzimanja antacida ili hrane.
Bol koji probudi bolesnika iz sna (između ponoći i tri sata ujutro ) najčešće je opisivan simptom u 2/3 pacijenata sa duodenalnim ulkusom.
Bol se kod želudačnog ulkusa javlja nakon uzimanja hrane, praćen je mukom, nekada i povraćanjem, a takođe se češće javlja gubitak telesne težine nego kod DU.
Bol koji je stalan simptom i koji ne prolazi posle uzimanja hrane ili antacida, a iradira u leđa ukazuje na penetraciju čira u pankreas. Bol koji se širi po celom abdomenu ukazuje na perforaciju.
Bol koji se pogoršao posle uzimanja hrane, muka i povraćanje ukazuju na opstrukciju pilorusa. Crna katranasta stolica ili povraćani sadržaj u vidu taloga od kafe ukazuju na krvarenje.
Dijagnoza
Barijumsko ispitivanje gornjeg dela gastrointestinalnog trakta se koristi kao prvi metod u otkrivanju ulkusa. Sledeći korak u dijagnostici je endoskopski pregled.
Ona nam pruža mogućnost da sa uočene promene na sluzokoži uzmemo deo i uradimo PH analizu. Takođe se rade testovi za dokazivanje H. pylori.
Lečenje
U terapiji ulkusa bilo duodenalnog i želudačnog koriste se sledeće grupe lekova:
– antacidi
– antagonisti H2 receptora
– inhibitori protonske pumpe
– faktori zaštite sluzokože
– analozi prostoglandina
– jedinjenja bizmuta