Docent Dr Aleksandra Saška Pavlović – neurolog, neurosonolog, neuropsiholog

Član Odbora za demencije i Odbora za članstvo Evropske Ogranizacije za moždani udar (European Stroke Organisation, ESO)
WISE – Women Initiative for Stroke in Europe ESO

U trećoj godini pandemije izazvane SARS-CoV-2 virusom, naučni i stručni časopisi iz medicine su i dalje sa punim pravom preplavljeni temom COVID-19, bez obzira na to o kojoj je specijalnosti reč. U narednim redovima sumirana su aktuelna saznanja o uticaju ove infekcije na centralni nervni sistem.

Dosadašnje iskustvo kao i rezultati brojnih publikacija ukazuju da su neurološke manifestacije deo kliničke slike COVID-19 i da se mogu videti već od početka bolesti. Neurološke tegobe se registruju kod oko 40% obolelih osoba koje su morale biti primljene na bolničko lečenje. Najčešće neurološke smetnje u akutnoj infekciji su glavobolja, gubitak čula mirisa i ukusa i bolovi u mišićima. Čini se da omikron soj virusa u manjoj meri dovodi do gubitka čula mirisa, jer je ranije ovo bio jedna od najčeščih simptoma, a sada se prema podacima iz UK prijavljuje od strane tek svake pete zaražene osobe. Infekcija najnovijim sojem virusa, stelt omikronom, se prema prvim podacima ispoljava od neuroloških smetnji vrtoglavicom i umorom. Nažalost, u toku akutne infekcije SARS-CoV-2 virusom mogu javiti i vrlo ozbiljne manifestacije kao što su slabost i oduzetost udova ili izmena stanja svesti što budi sumnju na komplikacije tipa moždanog udara (oštećenja mozga usled zapušenih moždanih arterija ili vena), encefalitisa (zapaljenja mozga) ili poliradikuloneuritisa (bolesti perifernih nerava).

Čak i osobe koje infekciju prebole kod kuće često imaju simptome koje mogu ukazivati na zahvatanje nervnog sistema: glavobolju, gubitak čula mirisa, vrtoglavicu, nedostatak koncentracije.

U okviru neuroloških komplikacija akutne COVID-19 infekcije, po učestalosti vode cerebrovaskularni dogadjaji (62%) i izmena mentalnog statusa (31%). U nedavno publikovanom sistematskom pregledu literature, akutni ishemijski moždani udar, moždano krvarenje i tromboza venskog sistema mozga bili su dijagnostikovani u toku akutne faze bolesti u 0,5 do 5% slučajeva. Bolesnici sa COVID-19 u najvećem riziku da dobiju moždani udar su oni sa težim oblikom bolesti, starije životne dobi i sa kardiovaskularnim faktorima rizika (povišen pritisak, šečerna bolest, bolesti srca). Nažalost, ove komplikacije znače i veći rizik za teže neurološko oštećenje, duži boravak u bolnici i smrtni ishod. Uzroci moždanog udara u COVID-19 su brojni i uključuju trombozu, inflamaciju, efekte imunog odgovora, komplikacije kritične bolesti, oštećenje srca i drugo. Nezavisno od COVID-19 pandemije, infekcije nakon akutnog moždanog udara su dobro poznata komplikacija koja je rizik za loš ishod, kao što je težak oporavak, reinsult tj. ponovni moždani udar, odlaganje rehabilitacije itd.

Više nedelja pa i meseci posle preležane infekcije mogu da zaostanu neurološke tegobe ili da se jave nove. Svetska Zdravstvena Organizaca je ovu situaciju definisala kao post COVID-19 stanje, mada se često naziva i produženi ili “dugi COVID” (“long COVID”). Post COVID se javlja minimum 3 meseca nakon infekcije SARS CoV-2 virusom. Smetnje traju bar 2 meseca i ne mogu se objasniti nekom drugom bolešću.
Najčešći simptomi post COVID stanja su malaksalost, kratak dah, pad koncentracije i nesanica. Tegobe ometaju svakovnevno funkcionisanje. Simptomi mogu biti novi, novonastali posle oporavka od akutne infekcije ili da perzistiraju sve vreme. Simptomi takodje mogu da fluktuiraju ili da se povuku tokom vremena. Ostale smetnje su glavobolja, bol u grudima, perzistentan gubitak čula mirisa ili produžen kašalj, palpitacije, dijareja, bol u stomaku, promene po koži, povremena pojava febrilnosti, depresija, mravinjanje po telu. Bar svaka treća osoba ove smetnje ima i 9 meseci nakon akutne infekcije prema najnovijim podacima.

Nažalost, i osobe sa vrlo lakim oblicima akutne infekcije mogu da razviju post COVID sindrom. Postoje podaci da vakcinisane osobe koje su dobile COVID retko imaju trajanje smetnji duže od mesec dana, dakle nalaze se u manjem riziku da razviju ovaj sindrom.

Iako se virus prenosi preko respiratornog sistema on ispoljava takozvani neurotropizam, odnosno sklonost ka zahvatanju nervnog sistema. Čini se da struktura nekih organa omogućava lakše ulaženje virusa u njihove ćelije, a najpre količina takozvanih ACE2 receptora ili receptora za angiotenzin-konvertujući enzim, koji su rasporedjeni po našem telu u značajnoj koncentraciji u respiratornom traktu i zidovima krvnih sudova. Mozak može biti zahvaćen SARS-CoV-2 virusom širenjem infekcije sa pluća ili preko nosa, putem mirisnih nerava, što se naziva olfaktivno širenje, jer se ovi putevi završavaju u mozgu. Osim direktne infekcije (encefalitisa) i moždanog udara, moždano tkivo može stradati usled dejstva raznih oslobodjenih inflamatornih supstanci (molekuli zapaljenja npr. citokini), zbog aktivacije imunoloških procesa, kao što je citokinska oluja, smanjenja kiseonika u krvi (hipoksije), nastanka protrombotskog stanja (sklonost ka zgrušavanju krvi), zbog oštećenja drugih organa (na primer bubrega ili jetre), itd. Jedan važan mehanizam zaštite mozga od okoline može biti narušen u COVID-19, a to je takozvana krvno-moždana barijera, gde normalno najfiniji mali krvni sudovi ne dozvoljavaju da štetne materije dospeju preko njihovog zida do nervnih ćelija (Slika 1).

U toku i nakon infekcije COVID-19 potrebno je obratiti posebnu pažnju na ispoljavanja od strane nervnog sistema i uticati na sve faktore rizika koji bi mogli da ga ugroze. Osim konkretnih saveta lekara u vezi lečenja infekcije, povećavamo svoje šanse za dobar i brz oporavak ako su nam dobro regulisani krvni pritisak, šećer i nivo masnoća u krvi, ako prestanemo sa pušenjem, normalizujemo telesnu težinu i ako smo umereno fizički aktivni na svežem vazduhu.

Slika 1. Mehanizmi oštećenja mozga u toku COVID-19

Literatura

Ellul MA, Benjamin L, Singh B, Lant S, Michael BD, Easton A, Kneen R, Defres S, Sejvar J, Solomon T. Neurological associations of COVID-19. Lancet Neurol 2020;19(9):767-783. doi: 10.1016/S1474-4422(20)30221-0.
Marshall M. How COVID-19 can damage the brain. Nature 2020;585(7825):342-343. doi: 10.1038/d41586-020-02599-5.
Miners S, Kehoe PG, Love S. Cognitive impact of COVID-19: looking beyond the short term. Alzheimers Res Ther 2020;12(1):170. doi: 10.1186/s13195-020-00744-w.
Premraj L, Kannapadi NV, Briggs J, Seal SM, Battaglini D, Fanning J, Suen J, Robba C, Fraser J, Cho SM. Mid and long-term neurological and neuropsychiatric manifestations of post-COVID-19 syndrome: A meta-analysis. J Neurol Sci 2022;434:120162. doi: 10.1016/j.jns.2022.120162.
Tsivgoulis G, Palaiodimou L, Zand R, Lioutas VA, Krogias C, Katsanos AH, Shoamanesh A, Sharma VK, Shahjouei S, Baracchini C, Vlachopoulos C, Gournellis R, Sfikakis PP, Sandset EC, Alexandrov AV, Tsiodras S. COVID-19 and cerebrovascular diseases: a comprehensive overview. Ther Adv Neurol Disord 2020;13:1756286420978004. doi: 10.1177/1756286420978004.